Škver

Ko imate brod, znate sve ovo, ko nemate brod, bilo bi dobro da pročitate prije nego ga imate..
Ako ga imate, isto pročitajte, da ne zaboravite ča vas čeka..

Nema ništa bolje nego kad ti je došla ura da moraš s brodom na škver. Možda se reče i u šver, vrag će ga znati..

Ma to van svitu moj, sve dojde na isto, glavno je da smo se mi razumili i da nema tote stranih rič ča se mogu tumačiti vako i nako.

Pojti sa brodom u šver je ono ča te siguro veseli učiniti svake godine ako oćeš da tvoj ponos od mornarice ne izgleda ka mušun i da mu se na po bande ne vuču alge i travurine.

Eee, sad, oćeš li ti učiniti termin kod dizaličari čin završi leto, oćeš li pričekati Božić jer je unda cinije i imaš više vrimena za brusiti, oćeš li staviti buletin na datum ciko Uskrsa ili ti je draže topiti se u suncu litnjeg popodneva, to je na tebi.

Za one radne jude i građane ča nisu upućeni u otu problematiku, a svakako bi htili znati kako to gre, evo tot par korisnih riči o temu kako, kome i zašto, a za uvatiti svu problematikantnu problematiku toga izazova, donosimo veliku reportažu iz škvera našega.

Ko vi mislite da je baš vaš škver nešto drugo, meni se čini da ste se vi gadno privarili, jerbo, svaki je isti, istijanti, ka i onaj drugi.

Prvo i prvo, za učiniti škverski posa, triba na vrime dojti u onu kopunjeru di stoju dizaličari i svečano ih pozdraviti, učiniti duboki naklon, a ni rukoljub ne bi bi previše.

Kad se učinu ove formalnosti, unda će vas oni saslušati, ako vas već prije nisu poslali u materinu jer ste in došli ometati radnu atmosferu u njihov office. Kada uspiju najti komad karte na stolu, razmaknu tri ćikopernice, nožen osiču komad dima da moru viditi s kin govoru, odma će te se vi i učas dogovoriti za termin. Rečimo na primjer, ako si doša oko Božića, reći će ti da su sada kratki i veliki sveti dani i da to ni baš dobro za posa u škveru. Sada ih je malo manje jer je jedan poša na bolovanje zbogradi previše bakalara i uligni što ih je izija, pa mu se diga tlak i kolesterol, i unda ovaj drugi ne more sam pa da bi bilo najbolje da dojdeš čin malo zatepli, oko Uskrsa.

Ako boga znaš, nemoj ih zvati na telefon oli nedaj bože slati in poruke na onaj emajl. Da to išta vridi, ne bi se teće tako probužale od tog emajla. Jel tako?

Ko ih tribaš, najbolje je lipo pojti ća s posla, negdi oko marende, ne prije, jer su možda u kafiću, i ne posli, jer su pošli doma, i bez puno najave banuti na vrata, pokucati na drivo, razmaknuti kontrinu od dima, duboko udahnuti i zaletiti se unutra. Od sad pa dalje, dišanje niks, samo govoriš u jednome tonu ka robot. Kad čuješ što ti triba, brzo vanka udahnuti zraka ka albanska podmornica. Dogovoriti ćete se učas..

Reći će ti da dojdeš kada kalma gužva jerbo da su sada svi ovi autobusi od čartera došli piturati podmorje i da ti ne moru sada reći kad će koji važ biti slobodan. Ma da dojteš za jedno petnaest dan pa ćete se dogovoriti.

Kako si ti čovik na svon mistu ča se drži reda i dogovora, čin projde petnaest dan, eto tebe opet na iston mistu. Ovaj put si uze bocu kisika i gas masku, zaleti si se u baraku da se dogovoriš kad ćeš u škver. Kad si dolazi, vidi si koja je ura. Sada ima još deset brodi više na kraju nego prije misec dan.. znači, ča bi rekli naši merikanci, Forgedit, zaburaviii …

Najnovija informacija ti je da će se u škveru učiti buža tamo oko prvog maja pa da dojdeš na raport.

Prvi Maj je tebi, ča si drug, radnik i poštena inteligencija, praznik i ne da ti se trošiti neradni dani na kolumbu o broda i pasarele u boji trišnje. Osin toga, obeća si ženi da je vodiš na put sa reoplanon u po cine. Žena je već kupila tiket na ono onolajn i sada se tote ne more nazad ako ne želiš veliku dižgraciju i problematiku ča je obiteljske prirode.

Kako se to pristojno formulira, mora si in zahvaliti na terminu i reći da ćeš in se javiti potlin, čin se vrneš doma iz onostranstva.

Da ni sve crno u tome, vidi si kad su te lipo digli na dizalicu, a bilo je petnaest od šestog miseca. Nema ništa boje nego lipo činiti posa kad je vanka lipo teplo. Onako, jedno trideset, trideseipet ..

Ne da ti ni bilo sve crno, nego od pustog blišćila ništa nisi moga viti isprid sebe.

Al, ča ćemo sada tote, posa je posa i triba ga učiniti čin je prije moguće i ča je bolje moguće. Jel tako?

Ti si još ovu zimu napravi plan, sve si škicira lipo u onaj Powerpoint i pokaživa si ženi na prezentaciju kako ove godine nema greške, sve će biti gotovo u četri dana i onda, brod umore i uživacijun na totalikus.

Odma ispod one dizalice ti se učinilo da je jakta ka malo zapušćena i da je isprid tebe, kako se to moderno reče, ozbiljan izazov.

Srića tvoja da su ovi moderni dizaličari judi od karaktera pa su ti lipo oprali tvoje plovilo sa onin šmrkon od pritiska. Letila je po škveru pitura o kopera, prilipci, travurina, gujbe i a komadići plastike o broda kako i leteći pijati od marsovaca kad su bili zadnji put u našemu škveru.

Jee, o tome se ne govori, jerbo je to vela tajna, ma, svaki ča imo brod zna da mu triba učiniti koper bar jedan puta na godinu, u najgoren slučaju svaku drugu godinu, ako nisi baš picajzla za brodi.

Kako mi, tako i oni. Marsovci isto imaju brodi i od potribe je udriti banjašugu i sve lipo ispod nje urediti. Izgleda da je kod njih u škver bila vela gužva prije sezone i unda su oni došli kod nas u škver ovu zimu. Ma, meni je to bilo čudo čudno, govori meni dizaličar da su mu svi kapaciteti popunjeni i da me nemi di staviti, a tamo sve prazno ka frižider prije nego ča penzija dojde. Mislin sa za prvu ruku da san poša na kvasinu kad ništa ne vidin, ni gužvu, ni brode, ni prazne važe od škvera.. To je bilo unda kad san bi neuk, ma sada mi je sve kjaro četristoposto.. Marsovci su dobro platežna skupina turisti, brod je brod, važi su važi a zarada je, rečimo na primjer dupla.. i ki će to odbiti! Ajde bogati..

Iii tako, lete štuke, lete avijone.. očistili oni meni brod i sad se ja triban uvatiti velog posla kolo toga.

Šesti je misec, lipo teplo, judi se već odavno bućkaju umoru, a meni sada triba navući monturu za gori i doli. Najboje je lipo biti u mudantinama i unda preko toga navući konbinezon od bumbaka ča mi ga posla prijatelj ča navigiva na stranome brodu japanskoga imena. To van je konbinezon ča ventiliva i ni kako i oni naši za hoditi upolje šnjima joli na bauštelu.

U detaljnome planu ča san napravi ovu zimu, piše popisi svih alatih ča mi tribaju, kabeli o struje, čistilice, brusilice, gletalice, sto metri karte za brusiti, kit i lopatice, detergenti, alkoholi, amonijaki, piture , traka o karte, bar dvisto metri i tako sve tako lipo.. da ne duljin dalje, jedva mi je stalo u kombi ča san uze u firmi jer san šefu reko da ću učiniti prikovrimeno dva-tri dana.

Dojden pun elana, navučen na sebe robu, rukavice, rastegnen struju, montiran sve ča mi triba i počnen brustiti.. nisan ni poče, usta su mi bila puna strugotine od kopera, a oči pune suza, ka u onoj pismi o jubavi.. zaboravi san uzeti masku. Ala, brzo do željezare ča je iza kantuna, oni imaju svakog vraga.. ali, da in je baš nestalo maski jer da su in sve pokupovali za ovu vražju bolest. Da imaju masku za zavarivanje ko mi je to dobro.. ajmo u tonobil, učiniti krug po domovini i najti komad maske za facu. Ni vraga da toga nemo ni u ovome drugome dućanu, ni u trećem..

Lipo san poče.. podne je a ja još nis ni poče brustiti.. a sad je baš najbolje za taj posa, lipo teplo, malo se digo meštralin pa piturica ispod brusilice lipo vije okolo. Ča bi rekli u Lotu, izvukli šte kombinaciju ča je dobitna!

Masku i oni oćali ala Ingemar Stenmark ne moreš ni pomisliti skalati… a ispod lipo znoj curi, rastopi onu pituru ča se zalipila po čelu, pa baš onako lipo ispod tih oćala curi u oči. Uživancija..

Srića da ni vruće! Nema više od četrdeset na onon cimentu. Dok okolo mene skakuću ovi gologuzi ča se kupaju i brčkaju, ja lipo u monturi ka pravi gospodin. Dugasti rukavi i gori i doli.

Ruke su mi već postale greze ka ona karta od brušenja, svako malo opizdin sa nekim prstom u željezo da ne zaboravin kako je to lipo. Najbolje od svega je kad se zavučeš ispod kolumbe, pa kad se onako ukočen provaš ispraviti i zašuškaš glavušon u željezni važ od škvera. U isti čaš ti nastupi pomrčina mada je vanka sunčana oluja.

Posli prvoga dana sve mi je kjaro. Kvragu i Powerpoint i Bil Gejts i njegovi prežentacijuni, ništa to ne valja. Ovo ča radin cili dan do škuroga, tribalo je biti gotovo za dvi ure. Govorin ja odavna da to nije čovik od povjerenja i da mu ni za virovati. Neka se un lipo ostavi mene i neka se bavi onim govnenin kompjuktorima.

Sutra, ustajanje u zoru sa pivcima, neće me opet natirati u barufu.. Popija san kafuu, pojija baškotin, i ajmo na rabotu, taman na vrime, dok još ni vruće. Eto mene na na mistu rada, kad, ono sve još mokro od rose, ne moreš ništa nego gledati dok se ne posuši. Čin što takneš, sve se razliva ka slapovi Nijagare. A ča ću, sidnen u kafić popiti još jednu dok se ne uvrimeni.

Čin je sunce malo pošlo gori, eto i mene sa tonu kemije iz konbija od firme. Sve lipo razvući, izvaditi škalice, struja, brusilica za ufino, za ugrezo, krpe za ovo i ono, kit za popraviti, lopatice za zagladiti.. majko moja, vadin sve ča mi triba već po ure i nikako stati.

Nisan ni poče brusiti ufino, evo ti prvi strukovnjak za danas. Vidim ga kako se približiva laganin korakon, glava stoji utreso i već se sprema za udiliti koju pametnu. Ni faljen Isus, ni smrt fašizmu, ni dobar dan nego direktamentno u glavu, da bi tribalo uzeti onaj brusni papir od stoipedest i unda vodobrusni a prije toga sve zakitati jer da ovako ni dobro za brzinu u regati. Prije toga je malo zasta, raširi je noge da ima bolju stabilnost na mistu, sa obe ruke je zadiga široke gaće preko drobine.

Pitan ga ja, a čovik moj, a di je vami brod, jel i vi idrite po regatamin, nešto ste mi nepoznati. Ma da un to zna onako, više ka teoretičarski, ka drug Račan od komunisti iz Kumrovca.

Muku ti ježevu! A lipo san reka onome na dizalice da me ne stavja u prvi red na ulazu, kad san čeka već po godine na red. Puno je boje kad si tamo pri kraju škvera jer se ovi mislioci pomalu umoru do kraja pa ne prosipaju baš toliko pameti. A kome š reći, kome š kazati! Pokri se ušima i vrti dalje.
Sutra je novi dan, sve je lipo, ravno, ka aerodrom na Zemuniku, čisto, oprano i parićano za ligadinu.

Triba još urediti propelicu sa onon pituron ča je skupa ka sveto uje. Bilo bi boje da san je pitura jučer, ali ča ćeš, ne more se sve. Lipin onu trakicu za banjašugu, da se ne dogodi da dikod pitura pojde po onome lipome bilome boku ča san ga opra i ispolira da se sjaji ko pasja muda.

Kad se gleda malo iz dalje, rekli bi da je sigurno neka merikanska jakta od nekoga čudo bogatoga športiste. Baš dobar posa san učini i baš san kuntenat. Oću reći, bi san kuntanat dok ni došo novi Mislioc. Da mu se čini da su ove trake ča smo ih jučer prominili malo ka previše moderne i da bi to un više onako na retro stil napravi. Ovo je četvrti od jučer ča mi ima čagod reći.

Majke mi mile, uzeti ću mine iz polja ča ih još nisu izvadili, povući ću oko broda one žice pa neka dojde koji pametni ako more. Svaki dan ih je sve više, samo izviru ka Radenska voda iz brda.

Jedva čekan izmazati onaj koper pa da se maknen odavde ća. Pun mi je kufer škvera i Mislioca.

Lipim onu skupu plavu traku po boku, kad eto ti još jednoga.. da un to bez toga, da je to bezveze i samo danguba i trošak. Malo mu je falilo da san ga poli važon onoga crnoga kopera i još posu po njemu koper u svim bojama ča ostane ispod broda.

Više njanka ne dižen glavušu kako mi se ovi približavaju..

Još sutra i gotovo, triba učiniti još propelu, još jednu ruku kopera i malo glanc. Po bandi mi je ostala plava traka, ali ona je za radove na otvorenon, more i malo dažja biti, sunca, nije to ona jefikaner traka ča je žuta i ča sve ostane na boku kad je malo mokro i teplo. Sutra ću ja to učas izmazati, maknuti traku i gotovo.

Nako te kripilo.. Skidan traku i bogivan sve u sebi. Kako je skinen, ispod ostaje sve plava pitura od trake po bandi broda.. Kurvu prasicu kelju i traki i ki m je proda takovu, i meni ča san bi munjen pa posluša da je to nešto dobro i ča ne pravi problematikus..

Četri ure, četri ure san krpicon skida malo po malo to plavo govno ča je ostalo iza. I za žuntu, svako malo bi mi opet doša koji Mislioc da mi udijeli koji pametni savjet. Zemljo profundaj se !!!

Već san šest dana u škveru, probi san plan za dva dana, ma sutra je ultima. Što se očistilo, očistilo se, ča ni, to će dogodine!

Gledan iz blizu, gledan iz dalje, izgleda ka da je novi. Nisu bile utaman moje muke, žuji i rane. Nije bilo zavraga sve ono trpljenje i muka, sav znoj i rane na duši. Gotovo je !

Još sutra malo maćati di su bile one stope od važa i lito more početi!

Nekako mi je sve ovo brzo prošlo od dizalice do dizalice.

I najdite mi sada nekoga ki ne voli ovaj lipi posa i ove divne jude ča su tako spremni pomoći u svakon trenu. Čin spustin plovilo umore učiniti ću đir po šveru da se pozdravin sa judima i da in ponudin pivicu oli kafuu. Zaslužili su, ča je, je.

Šime Pitur