Večer je. Sunce je odavno pošlo iza brda u vali. Obonacalo je . Čuju se samo zvizde kako pivaju na nebu i čičak na boru kako in vata tercu na tišinu. Baš je lipo litnje večer.
Foto: Tihomir Steigl
Kako sunce pada iza briga vale, sve su suše mudante za banj na brodima oko nas. Prije nego sunce učini umore buć, triba se lipo osušiti, očistiti kovertu ispod tende, maknuti mokre šugamane na ogradicu i početi pripreme za vičeru. Okolo nas je već zakuvalo. Njemci su se ukrcali na bajbot već oko šestipo i pošli su uvatiti misto za poisti šnicel. Znaju oni da kad dojdu ovi guluži talijančine sa svih brodov ča su u vali, ovi naši dobri i pošteni krčmari neće baš mariti za šniceli i frigani kumpiri nego će teći okolo talijancov sa šampjerima i grancigulama. Zbogradi toga su Hans i njegova Frau Helga došli navrime i sve po redu naručili kako triba: juha od karote, šnicel i litri ipo pivuše po peršoni. Dikod in se omakne i malo više pa povrtak na brod bude grbav. Kad su se ukrcivali u bajbot, vidi san da su in na nogama one trikitrake postoli, karirane gaće na crtu i ljubičasta majca na koletić, friško obrijan i mirisan ka za svicku izložbu. Frau Helga je ka i uvik nosila široku dugačku veštu na zagasito cvitni uzorak.
Talijanci ka talijanci su negdi oko tri ure poslali unuka Fabia da izvidi sitacijun u restaurant te da se dogovori ča će se i kako isti. Kako mora biti sve po redu i poretku, Fabio triba dogovoriti sve kako triba jer će Papi ubiti boga u njemu i neće mu dati da vozi gliser do kraja đite ako nešto zajebe sa vičeron. Zbogradi toga je Fabio pod streson i pritiskon, pa njanci ne gleda one gologuze ča su taman došle u valu i hitile sidro isprid restauranta. Drugi razlog zbog čega Fabio drži pogled drito je njegova zakonita ča ga je pogledala umiljato i rekla mu da će učiniti pišt od njega ako samo makne oko ulivo.
„Coglione“, rekla mu je kad su pasivali ciko uz nas. To će biti neka kruto lipa rič, čin je on učini onakovu facu..
Inšoma, izvidnica je bila uspješna, jerbo su, čin je sunce pošlo doli, svi poskakali u onaj brodić s tri konja i pošli put restauranta. Kako je i red, bajbotić na vičeru vozi najmlađi unuk a did Papi sidi do njega i govori mu ča i kako triba učiniti. To je tako jer njegov sin ima tek sedandeset i još je mlad i neiskusan. Ne triba ni govoriti da su prije nego su partili na vičeru, učinili tuš na krmi od broda, zamotali se u one frotire i unda popili čašu šampanje od velike cine.
Ipak su oni fina gospoda sa dvadeset metri glisera, a ne ka mi, ča pijemo pelinkovac od Maraske čin sunce takne brdo ozgor vale. Ma ni baš uvik pelinkovac, bude i tote Amara, pa dikoja rakija od ovog i onog … zavisi kako se namisti u taj čas.
Kako san van već i reko, teško se mi moremo staviti u istu rečenicu sa ovima iz glisera od dvadeset metri. Prvo i prvo, da je pobrojiti koliko in gustaju ovi kapotići od frotira doša bi do cine pola našega broda. Drugo i drugo, ti su talijačići čudo goluži na dobru spizu, oće predjelo , pa unda bokunić friške ribetine od pet-šest kili, pa unda neku pašticu na grancigulama, i na kraju kaffee, sve po redu i poredku.
Da je nama tako, država bi nam pošla na inkanat. I zbogradi toga, mi slabo zalazimo u ote ristaurante di ti triba kredit i tri jamca za obedvati u miru.
Umisto toga, dok ovi naši cinjeni i veleuvaženi susidi malo po malo u tišini odlaze put restauranta, mi se opet uvatimo tećice i kužine. Za pravo reći, kad se o spizi govori, nebi baš reko da smo siromašni.
Obedvali smo, ma prije počinka triba učiniti obnovu i rekuperaciju jer bi se moglo dogoditi da se u sred noći probudiš od velike gladi. Kad je već tako, unda triba dobro promisliti i skuvati čakod lagano. Rečimo na primjer, rižotić od one dvi sipice od danas, karpaćo od trlje ča san ih zaskoči ispod broda, dvi čaše vina, nešto slatko i eto nas na pelikovcu, da nam ne padne spiza na štumak.
Večer je. Sunce je odavno pošlo iza brda u vali. Obonacalo je . Čuju se samo zvizde kako pivaju na nebu i čičak na boru kako in vata tercu na tišinu. Baš je lipo litnje večer.
U dnu vale, na rivi isprid restauranta di je vezana gajeta, čuju se veseli talijanci, austrijani i dikoli zalutali englez, kako se smiju i guštaju poslin dvi boce crnoga vina u glavi.
Oni ča su prvi pošli, prvi se i vraćaju sa bajbotićima i dva-tri konja po krmi. Dikod koji otrese umore jer su skaline od prokroma klizave a vino kvalitetno. Nema barufe, samo smih i zajebancija.
Kako noć gre naprid, sve je tiša riva sa pergolon, sve ih je manje u kupu, a sve ih je više pod tendama na krmi broda. Dikod se još čuju čaše od vina kako zvonu a dikod purtele ča se zatvaraju pred počinak. Laku noć svitu!!
O litnjem jutru na brodu san van već sve lipo objasni. Moreš ti planirati ča god oćeš, ma kad sunce dojde u kabinu, vrime je za izajti vanka pod tendu, vrime je za jutarnju fiskulturu, kaficu, marendin, kupanjac i partencu.
Kako smo već rekli, ko misliš negdji dojti, prvo i prvo triba pojti od tamo di si bi do sada.
Lipo užgeš makinetu da zabrunda koju menutu, skočiš umore i odrišiš cime od škrapa, zaplivaš do broda, digneš sidro na onaj botunić, i ajmo, pomalo put prema tamo di gremo.
Dok se považate okolo vrime je za marendin u hodu, počistiti i urediti masariju, pospremiti postelje i kabine, i unda, leći na bandu broda ako nema ništa od posla za učiniti.
Mene uvik zapadne timun, kartušina od mapa i elektronike da se vidi di smo i di gremo.
Neznan za vas, ma meni su uvik na brodu oči širon otvorene, pogotovo kad smo negdi di nisan baš doma. Svo vrime mi je na pameti da baš i ne bi voli dojti u dnevnik u sedam ka vijest dana: nesavjestan nautičar izazvao oštetećenje broda.. bla, bla..
Malo što učiniš štetu, pa ti se još i rugaju svi ča te znaju i ča te nikad nisu ni vidili. Ajde biži ća.. bolje otvoriti oči, pogledati i kartušinu i onu eletroniku da ne bi bilo kakove barufe po ton pitanju.
Šime Pitur
