A di ćemo?
Odluka o tomen ti je uvik stvar politike i miroljubive aktivne koegziestencije u fameji. Ili, ko niste razumili dobro, ide se tamo di ti tvoja Zakonita Vajf oće. Je, plan je moj, ma uvik se planira na osnovu mogućih opcija. Kapišti ti mene tute?
Nema ništa boje nego kad se dan oškuri u triipo poltin podne. Nisi još ni obedva a već je škuro.
Živin ka kokoš. Dignen se, vanka je škuro, pituran čakod sitno, vanka se oškurilo. Taman dok dojden doma, škuritad na maksimum.
A ča ćete, svitu moj, ne more se piturivati uvik po cili dan. Di bi došli da je vode kod nas uvik leto. Popizdili bi, svitu moj, ča od posla, ča od turisti. Ajde bogati, neću ni misliti ča bi to bilo.
Ma, dobro je ovako od kad se dan prepolovi, ima radni čovik i građanin, ka ča san ja, na primjer, malo više vrimena za činiti plan i program.
Najbolje od svega , čin uvati studen , uzeti malo drv, naložiti oganj, stati pored peći i grijati se.
Potlin, kad ti to već lagano dopizdi, vrime je za činiti plan i program od Đite.
Prvo i prvo, Plan i program su ozbiljne aktivnosti i ne more in se poduzimati na prazan štumak, a još manje bez bočice crnog, taman za moju krv. Dunkve, na stolu triba narizati bokunić sira od paških krav, feticu prepečenog bilog kruva, malo uja od maslin na pijatić i unda se moremo hititi u nove radne pobjede.
Dok u kantunu puckaju drva u špaheru, uzeti ćeš one dvi tri debele knjižurine sa kartama, mapama i svin tim lipin stvarima, potlin još one dvi zavijene karte ča će ti zauzeti cijeli stol o obeda. Kad se raširiš po stolu ka kuga i kolera vrime je za konstrutivne i misaone napore na temu kako učiniti Đitu ovoga lita ča je tote, samo ča ni. Naši dragi pupgeri to još zovu i Jadrenje. Gleda san ja malo to njihovo jadrenje, za gospu , pa oni idra nit ne pogledaju osan dan, ma isto to tako zovu. A ča ćeš, ima nas svake vele..
Nisi ni poče činiti mire i rutu za partencu, već te je tvoja Vajf , ča oće reći zakonita, raspizdila, jer da kako si moga zabijati ti šestar u novi stol ča ga je ona izabrala i kupila na velesajam u Metropolu od onih talijancov ča su skupi ka svi vrazi pakleni. A di ćeš zabiti šestar ko nećeš u stol, u što, u nogu? UimeIsusovo! Kako ti moreš činiti plan i program kad te ovako destrutivno ometaju i činu prekidi u konstrutivnon razmišljanju. Nikako! Odma san mora nadignuti čašu crnog da se povratin i da dojden sebi.
I tako, cilu san ja noć premišta one karte, činija mirenja i trijangulacijune sa ona dva trokuta, vrtija šestar i maha konpason okolo, zapišiva neke šifre po karti, onda sve to prekrižija, i ponovo. Rekli bi ovi naši penžioneri iz fabrik ča ih više ni, da in se učinilo ka da se činu neki plani za pokrenuti proižvodnju, tote na mom stolu. Neku drugi su se zakleli da činin nacrti za pakleni stroji, jerbo je sve puno karti, konpjuktor je uključen, piše se po karti pa se minja, sigurno je čakod od tajnosti i konšpiracije na tapetu.
Poslin tri noći, dva kila sira, po litre uja, uz koleteralnu štetu u vidu kila kruva i koje litre vina, plan je tote!
Imamo Rvacku, reka je oni put Franjo, a ja sam dignija ruke uzrak i viknija: „ Evo, ga, imamo plan i program. Đita je naša, mi smo đitini! Živila đita!„
Kako san ja dice socijalizma, odma mi je palo na pamet kako bi bilo lipo te poruke pretočit na zid od dnevnog boravka. Dok san uzima mire od parole i miša onu lipu crvenu ujanu boju ča mi je ostavija pokojni did, naletila je moja Zakonita Vajf i zamalo me nije ubila namrtvo! Da jesan li ja skroz munjen ili san samo poblesa, da ki je vidi pisati parole u dnevni boravak, i to još crvenon bojon od uja. Rekla mi je još i da će zvati Popa da dodje blagosloviti kuću i da istira vraga iz mene. I da nis normalan..
Svašta ! A ja san samo ima želju proslaviti radne pobjede kako triba tj. rođenje plana za litnju Đitu.
Oli je to mala stvar!
Sad kad je plan gotov triba prionuti i drugin poslovin ako se oće zaploviti moren jadranskin. Nisan ja od onih đabalebarevići ča pokucaju na vrata marine u sedmi misec, uzmu kjuč od broda i vrnu ga za osan dan. Mi drugi, radni judi i građani, ča smo ponosni vlasnici od plovil, tribamo puno posla učiniti da bi plovilo bilo parićano za višednevni boravak na moru turističkog karaktera ili škraćeno ĐITA.
Prvo i prvo, provitriti da se ne učinu glive, drugo pogledati komulatori da ne propadnu, uputiti motorin bar s vrimena na vrime, skalati idra i lipo ih posložiti da ne dobiju tufinu, pogledati gorivo, uje, da dikod ne pušta brod more, pregledati svu elektriku i eletroniku, očistiti bruškinon šprkicu, izvući na kraj, piturati koper, izglancati, polirati, i puno lipih stvari još je od potribe načiniti prije partence.
Kako se primiče sretni datum od partence, sve se više stvari križa iz tvoje ratne bilježnice, prominilo se uje u motoru, vražji inpeler ča pukne uvik kad ne triba, brod se ušminka, dežinficira i sad triba još samo ukrcat ljudski faktor i Đita more početi.
Partenca je u petak popodne, potlin posla, a možda i u subotu ranon zoron. Od sride na brod nosin provištu. Ukrca san jedan tanker vode u boci, radenske, vina svih boj, pivo za opit dvi čete debelih njemac , liker za fine dame i pelinkovac natural za nas seljake od niskih kultirnih potreb.
Gledan brod s rive, već je malo ka potonija, spustija se do vodene linije a nema nikoga na njemu. Kako i neće kad sam ukrca dovoljno za nahranit i napojit pola regimente gladnih vojnikov.
Samo trpan i trpan, a nikako mi nije jasno di to sve stane. Najgore, to nije sve, kad se budemo odrišivali od kraja ukrcati ćemo još torbi i stvari koliko stane u jedan malo veći stan.
A valjda će i tome dojti kraj, subota je blizu.
Ka i pred svaki put, uvik se pitaš, jesan li poni ovo, jesam li poni ono, jesmo li zaključali stan, zalili cviće, pokrili auto sa onim svemirskim ča staviš naprid da sunce ne tuče.
Spasin se kad zašuška yanmar i kad se odriše cime. Jer sada više nema nazad. Počela je Đita.
U našemu malomu mistu nema baš puno izbora, moreš doli, put juga, joli moreš gori, na zmorac.
Odluka o tomen ti je uvik stvar politike i miroljubive aktivne koegziestencije u fameji. Ili, ko niste razumili dobro, ide se tamo di ti tvoja Zakonita Vajf oće. Je, plan je moj, ma uvik se planira na osnovu mogućih opcija. Kapišti ti mene tute?
Šoma dela šoma , kad smo pošli, pošli smo, bitno je da se gre. Nije još ni pasala jutarnja nervoza od ukrčaja, na brodu se kruto brzo ogladni i pod hitno triba čakod hititi pod zub.
Kruh je friški, taman ga je Kajtazi ispeka prije po ure, lipo hrustav i pomalo još onako lipljiv iznutra, ma, nego je tako za namazati kakovu pašteticu joli turiti među dvi fetice kruva bokunić štađunanog sira. Ostalo po guštu. Neki bi po pivu u ranu zoru, neki bi čašu vina za zaliti, neki vode, a ima medju namin i one nedonošćadi ča preferira mrzlo mliko. Bože me sačuvaj od takovih..
Ča bi reko moj dobri i pošteni Pape : Ima nas, al ima i njih!
Nastaviti će se, na vašu veliku žalost !!!
Šime Pitur
