Brodska oprema i sustavi > Stabilitet

Stabilitet jedrilice

(1/15) > >>

Ana:
Ajde da vi stručnjaci brodogradnje (a ima vas na forumu) objasnite malo nama laicima principe gradnje jedrilice i osnove staabiliteta kao npr. zašto se jedrilica smatra prevrnutom tek onda kada mi laici mislimo da je već odavno prevrnuta, zašto je bolje kad je kobilica iza jarbola......
Vjerojatno sam sad napisala više gluposti ali tome služi forum - da me možete ispraviti (ova tema je u biti radi onoga što svi kukate da nitko neće postaviti pitanje ili dati komentar od straha da ne ispadne glup - e pa ja se ničega ne bojim  ;D)

Dario:


evo imas ovo sliku, to se zove krivulja stabiliteta neke jedrilice

postoji teziste sistema (g) i teziste uzgona (B). kada je jedrilica u ravnotezi (labilnoj) tada je B i G jedan iznad drugog

ukoliko se jedrilica nagne tada polozaj uzgona se pomice (teziste uzgona je teziste uronjenog dijela trupa) dok teziste sistema (jedrilice) uvijek ostaje u istoj točki

kada se jedrilica nagne, sto je udaljenost B-G veća to je veci moment koji ju vraca u uspravni polozaj (moment je sila na kraku ->  veci krak (udaljenost) , veca sila)

jedrilica ce s enaginjati dok joj se ne izjednaci prekretni moment (moment koji naginje jedrilicu i djeluje u tezistu jedara) i momnet koji ju ispravlja. to ej maximum na ovom dijagramu

sto je sira jedrilica to ce B-G biti veci i jedrilica je stabilnija, isto je i sa dugackom kobilicom

ako se jedrilica nastavi dalje nagibati, B i G ce opet doci jedan iznad drugog (labilna ravnoteza), nakon toga moment ispravljanja djeluje negativno i pomaze prevrnuti jedrilicu (nema spasa  ;D )

Vanja:
prema ovoj slici jedrilicu možemo nagnuti sve do 128 stupnjeva i ona će se vartiti a na 129 to postalje upitnio (ovisi na koju stranu leptir sleti  ;D ) - sve je ovo teoretski.


još malo teorije: kako dobiti GZ vijednosti koje su potrebne za napraviti tablicu

da bi ste dobili vrijednost GZ za neki kut nagiba, potrebni su vam sljedeći podaci:
KM - udaljenost između kobilice K i točke metacentra broda M (za one koji žele znati više o metacentru i metacentarskoj visini http://en.wikipedia.org/wiki/Metacentric_height  ;D )
KG - udaljenost izmedu kobilice K i težišta jedrilice G

za dobiti GZ za npr. 60 deg heel angle postupak je sljedeći:

(KM * sinus 60 deg) - (KG * sinus 60 deg) = GZ

Da bi ste dobili krivulju morate izvaditi GZ za kuteve od 0 do 180 deg i to u pravilnim intervalima npr. po 10 deg. Dijagaram znate nacrtat i to je to...

Tako su mene učili, nadam se da sam ih dobro shvatio  ;D



felda:

--- Quote from: Ana on April 21, 2009, 10:33:21 PM ---...zašto je bolje kad je kobilica iza jarbola......

--- End quote ---

Kobilica, zapravo peraja je uvek iza iza jarbola zato što se teži što bolje uskladiti težiste jedrilja sa težistem peraje ili kobilice. U tim težištima deluju sile koje čine spreg koji zakreće jedrilicu u odnosu na vetar. Kako se menjaju jedra, njihov otklon i geometrija, tako se menja i težište jedrilja a time i taj spreg sila tako da se jedrilica ne ponaša jednako u svim uslovima (uglovima i jačinama) vetra. Svakoj jedrilici pri jedrenju teži se izbalansirati ta težišta da bi se ona kretala u zadatom kursu, bez korekcije kormilom tj. sa minimalnim otporom.
Zbog pomerljivosti težišta jedrilja nemoguće je jednoznačno definisati rastojanje izmedju jarbola i peraje-kobilice. U anglo-saksonskoj literaturi se to rastojanje naziva LEAD i izražava se u procentima dužine vodene linije. Prava je umetnost optimalno ga definisati pri projektovanju jedrilice. Postoje neki iskustveni optimumi za različite kombinacije (pun profil riga-duga kobilica, frakcionalni rig-duga kobilica, pun profil riga-kratka kobilica i frakcionalni rig-kratka kobilica), od kojih se polazi, a optimiziranje se vrši u odnosu na prosečne uslove u kojima će jedrilica da jedri. Zato ne postoji unuverzalno dobra jedrilica, a težnja da se to postigne se vidi na regatnim jedrilicama gde je moguće podužno podešavanje riga i nagiba jarbola a u novije vreme i podužno podešavanje balastne peraje.

traktor:
Da li mi netko moze reci standardne vrijednosti sile na vrhu jarbola za "standardne" jedrilice?. Stavio sam model  u bazen i mjerim sile koje uzrokuju nagib. Kod prvog mjerenja na vrhu jarbola ( 11 m! iznad vodene linije, u originalu je jarbol bio visok 9 m iznad WL) su sljedece vrijednosti: 120 kg za 10 stupnjeva nagiba, 180 kg za 15 st, 220 kg za 20 st i 320 kg za 35 stupnjeva nagiba. Da li je mjerenje ispravno ako za svaki gram ( jedan kubicni centimetar vode ) u realnosti jedna litra, racunam 1 kg sile?
Upravo sam procitao da vjetar od 4 Bf (16 kn) stvara silu od 4,9 kg na m2 a kod 8 Bf(35kn) 24,4 kg na m2. Posto se radi o staticko/dinamickom balastu napravit cu mjerenja za sve varijante. Zanima me vrijednost sile na vrhu jarbola za standardne jedrilice jer sam negdje , nekad to procitao ali sada ne mogu naci i nemam vremena. Koliko se sjecam to je bilo nekih 50 kg ali ne kuzim je li to neki moment, sila ili nesto drugo?

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version